Kako okruženje utiče na psihu? Dobro je poznato da različite stvari u okruženju, uključujući i samo okruženje utiču na psihu. Kroz vekove, ljudi su prilagođavali svoje okruženje i prilagođavali se okruženju kako bi živeli što sigurniji i stabilniji život. Spram toga, možemo reći da se naše okruženje sastoji od fizičkih faktora, kao što su kuća ili stan u kom živimo, kancelarija u kojoj radimo, i socijalnog faktora, odnosno ljudi koji nas okružuju. Bez obzira na koji aspekt okruženja posmatramo, možemo primetiti da naša psiha raznoliko reaguje na spoljašnje stimuluse. Koji su to stvarni uticaji i da li ih možemo kontrolisati kako bi zaštitili i poboljšali svoje mentalno i fizičko zdravlje?
1. Uticaj na volju i energiju
Neretko su naša energija i volja pod uticajem spoljašnjih faktora poput prostora u kom se nalazimo. Tako, u sumornim, zagušljivim prostorijama do kojih ne dovoljno prirodne svetosti neki ljudi počinju da budu nervozni, dok se drugima smanjuje aktivnost simpatičkog dela nervnog sistema, što dovodi do uspavanosti i letargičnosti. S druge strane, individue koje rade ili žive u prostranim kancelarijama i domovima, sa većim dotokom kiseonika i prirodne svetlosti teže da budu bolje raspoloženi i energičniji pri pristupanju radnim i životnim zadacima.
2. Facilitacija socijalnih odnosa
Ljudi su socijalna bića i naša psiha je u potrazi za stimulusima koji će tu potrebu za interakcijom nadoknaditi. Tako, svesno ili nesvesno kreiramo prostore koji podstiču, odnosno inhibiraju socijalne odnose. S obzirom na to da ljudi poseduju različite nivoe druželjubivost, prijatnosti i otvorenosti, okruženje može da facilitira druženje i razgovor. Kako to? Na primer, soba koja odaje utisak topline sa udobnim nameštajem češće će pozivati posetioce da se opuste i upuste u razgovor. S druge strane, sami posetioci i ljudi koji nas okružuju mogu imati uticaj na naše mentalno zdravlje. Kontinuirani konflikti, nervoza i pesimizam će negativno uticati na našu psihu, što može dovesti i do pojave anksioznosti ili bržeg sagorevanja na poslu!
3. Motiviše i pokreće akciju
Motivacija kao konstrukt se teško može razgraničiti od volje. Ali kada se stavi u kontekst ponašanja, ona pokreće na akciju. Iako se interna, odnosno, intrizička motivacija smatra snažnim i adekvatnim pokretačem, ljudi su češće motivisani spoljašnjim stimulusima. Kakvi su to prostori i okruženja koja su motivišuća i teraju ljude da se pokrenu ka svom cilju? Uspešni ljudi i njihove inspirativne priče mogu biti odličan vid motivacije i pokretača koji pozitivno utiče na našu psihu. Međutim, mnogi ljudi su motivisani nekim dobicima ili spoljašnjim uticajima, poput socijalnog odobravanja koja utiču na psihu. Pored toga, estetski lep prostor i hedonističko uređenje takođe mogu biti odlični motivatori za nas.
4. Promene raspoloženja
Kada govorimo o mentalnom zdravlju i psihi uopšte, ne možemo da izostavimo raspoloženje i emocije. Opšte je poznato da kako fizičko, tako i socialno okruženje može uticati na promenu raspoloženja u pozitivnom ili negativnom smeru. Neko okruženje može biti po prirodi veselo, vedro, toplo, dok nas druga, koja ugrožavaju našu psihološku bezbednost mogu uzmeniriti ili deprimirati. Neki prostori koji odaju utisak praznoće, tmurnosti, hladnoće mogu veoma negativno uticati na psihu i promenu raspoloženja. Ukoliko živite u prostoru zbog kog osećate nelagodu, da li zbog sigurnosti, estetike ili nečeg drugog, potražite nov dom na sajtu oglasi.rs i promenite vaše raspoloženje na bolje. Ako ne znate šta može biti uzrok vašim promenama raspoloženja, možda je to jednostavno neadekvatan prostor koji vas okružuje.
5. Zagađenja
Istina je da živimo u zagađenom svetu koji iz dana u dan postaje sve nečistiji. Postoji nekoliko vrsta zagađenja i svi oni utiču na našu psihu. Pored zagađenja otpadom koji je sve brojniji, u ovu oblast se ubrajaju i zagađenja vazduha, hemijska zagađenja, ali i zagađenja bukom i negativnim vestima. Svi ovi negativni stimulusi ugrožavaju našu fizičku i psihološku bezbednost. Kako da ih se otarasimo kada ih je sve više u našem okruženju? Ne postoji jednostavan odgovor na ovo pitanje. Svaki čovek je odgovoran za prostor u kom se nalazi. Tako da, za početak, očistite vaš mentalni i fizički prostor od različitih tipova zagađenja.
6. Reguliše nivo stresa
Kao što okruženje može da stvori stres i negativno utiče na psihu, tako isto to okruženje može regulisati nivo kortizola u našem organizmu i samim tim umanjiti stres koji osećamo. Lako je reći nekome da se ne nervira, ali kako možemo to učiniti kada nas okruženje konstantno bombarduje negativnim stimulusima koji utiču na psihu? Povedite računa o vašem životnom prostoru. Čist, prozračan prostor obogaćen biljkama i predmetima koji vas usrećuju pozitivno i umirujuće deluje na vašu psihu. Pored toga, pozitivni ljudi koji su spremni da slave sa vama uspehe i pruže utehu u teškim trenucima smanjuju nivo stresa i oslobađaju vas negativnih emocija. Na kraju, sve se svodi na način na koji mi vidimo, negujemo i održavamo naše okruženje. Iako nemamo uvek izbora kada je reč o okruženju, možemo se truditi da uvećamo pozitivne i smanjimo negativne uticaje okruženja na psihu.